Periodi u istraživanju uticaja medija
Stav prema uticaju medija i postojanje „filtera“
Uporeñivanje vremena koje deca provode ispred računara i televizora
Delovi teksta:
U svojoj knjizi „Vizuelni jezik medija“, autor Gordana Zindović Vukadinović navodi nekoliko takvih perioda.
Prvi period je od 1900. do 1940. godine. Za njega je karakterističan stav da su mediji „opijum za mase“. Tako se, u ovom periodu, jasno podvlači presudna snaga medija u formiranju stavova i
uverenja ljudi.
Drugi period je period od 1940. do 1960. godine. U ovom periodu je, kao što je poznato, došlo do procvata u razvoju televizije. Mnogi autori okreću se istraživanjima uticaja medija na ponašanje i
stavove dece i omladine. Rezultati ovih istraživanja dovode do uravnoteženijih stavova o moći medija. Postaje jasno da su oni samo jedan od činioca koji utiču na socijalno učenje. Istovremeno, dosta autora smatra medije za uzrok mnogih socijalnih bolesti i devijantnih ponašanja. Treći period je od 1960. godine i karakterističan je po grananju istraživanja uticaja medija u više pravaca i uvoñenju „obrazovanja za medije“. U ovom periodu javljaju se istraživanja o uticaju medija na kognitivne procese i medijsko opismenjavanje. Prisutno je shvatanje medija kao sredstva masovne komunikacije čije izražajne moći imaju snažan uticaj na kulturu i obrazovanje.
Ono do čega se došlo tokom godina istraživanja medija glasi: MEDIJ, SAM PO SEBI, NIJE LOŠ I DOBAR UČITELJ, VEĆ JE U PITANJU NAČIN NJEGOVE UPOTREBE, DA BI SE POSTIGAO
ŽELJENI EFEKAT. U pomenutoj knjizi navodi se i činjenica koja je za nas veoma važna: PRE NEGO ŠTO IZAZOVE REAKCIJU, SVAKA MEDIJSKA PORUKA
PROLAZI KROZ FILTER. Ovaj filter čine:
stimulans (sadržaj)
medijska prezentacija
stanje u kojem se pojedinac nalazi (psihičko i fizičko)
uslovi u kojima se poruka prima
prethodno iskustvo
interpersonalna interakcija
vrednost prethodne reakcije
REAKCIJA (odgovor).
stanje u kojem se pojedinac nalazi (psihičko i fizičko)
uslovi u kojima se poruka prima
prethodno iskustvo
interpersonalna interakcija
vrednost prethodne reakcije
REAKCIJA (odgovor).
Zajednički zaključak većine današnjih socijalnih psihologa mogao bi izgledati ovako: Mediji snažno utiču, ali nisu presudni faktori u socijalnom učenju. Moglo bi se reći da su oni jedan od činioca
vaspitno-obrazovnog trougla u kojem su, pored medija, porodica i obrazovne ustanove.
Na žalost, „istraživanja pokazuju da su elektronski mediji ugrozili vaspitnu ulogu porodice i škole. Razlozi su, dobrim delom socijalne prirode. Društvene institucije i ekonomski uslovi diktiraju
porodični život, a način porodičnog života utiče na način kako deca koriste medije.“
Izvor: Dr Gordana Zindović-Vukadinović, „Novi smisao pismenosti“, 2000. god.
To istovremeno znači da porodica i obrazovne ustanove moraju biti svesne svoje uloge u ovom trouglu, kao i nesporne uloge medija. Mnogi autori, koji su svoj rad posvetili istraživanju uticaja
medija na razvoj predškolskog deteta došli su do zaključaka koji potvrñuju prethodnu tezu o postojanju filtera. Naime, mediji mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na različite oblasti dečijeg razvoja. Da li će do negativnih efekata doći, zavisi od brojnih faktora i načina na koji se
mediji koriste. Ako smo, nešto ranije, zaključili da informaciona tehnologija ima izuzetne mogućnosti u obrazovnom procesu onda, ono što nas kao vaspitače i učitelje, treba da zanima, jeste odgovor na pitanje:„Kako primenjivati informacionu tehnologiju u vaspitno-obrazovnom radu sa decom predškolskog i školskog uzrasta a da se time podstakne dečiji razvoj, razvije medijska kultura deteta i dobije na kvalitetu vaspitno--obrazovnog procesa?“
...vaspitno-obrazovnog trougla u kojem su, pored medija, porodica i obrazovne ustanove.
Na žalost, „istraživanja pokazuju da su elektronski mediji ugrozili vaspitnu ulogu porodice i škole. Razlozi su, dobrim delom socijalne prirode. Društvene institucije i ekonomski uslovi diktiraju
porodični život, a način porodičnog života utiče na način kako deca koriste medije.“
Izvor: Dr Gordana Zindović-Vukadinović, „Novi smisao pismenosti“, 2000. god.
To istovremeno znači da porodica i obrazovne ustanove moraju biti svesne svoje uloge u ovom trouglu, kao i nesporne uloge medija. Mnogi autori, koji su svoj rad posvetili istraživanju uticaja
medija na razvoj predškolskog deteta došli su do zaključaka koji potvrñuju prethodnu tezu o postojanju filtera. Naime, mediji mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na različite oblasti dečijeg razvoja. Da li će do negativnih efekata doći, zavisi od brojnih faktora i načina na koji se
mediji koriste. Ako smo, nešto ranije, zaključili da informaciona tehnologija ima izuzetne mogućnosti u obrazovnom procesu onda, ono što nas kao vaspitače i učitelje, treba da zanima, jeste odgovor na pitanje:„Kako primenjivati informacionu tehnologiju u vaspitno-obrazovnom radu sa decom predškolskog i školskog uzrasta a da se time podstakne dečiji razvoj, razvije medijska kultura deteta i dobije na kvalitetu vaspitno--obrazovnog procesa?“
Delovi ovog teksta mogu se objavljivati samo uz navođenje izvora i autora.
