12. Uticaj informacione tehnologije na FIZIČKI RAZVOJ DETETA

Uovom (dvanaestom) poglavlju:

Negativni uticaji informacione tehnologije i moguće posledice po fizički razvoj deteta
Mišićno-skeletni poremećaji
Sindrom računarskog vida
Fotosenzitivna osetljivost
Ergonomski standardi korišćenja računara
Pozitivni uticaji i primeri računarskih programa koji podstiču fizičke aktivnosti deteta

Delovi teksta:

Svi, pa i oni koji nisu najbolji poznavaoci dečijeg razvoja, znaju da dugo sedenje, uključujući i sedenje ispred monitora računara ili televizora narušava fizički razvoj deteta. Negativne posledice se mogu očekivati čak i ako se dete bavi fizičkim aktivnostima (na primer, nekim
sportom), a prekomerno koristi računar i u dugom vremenskom intervalu neadekvatno sedi za računarom.
Navešćemo neke od mogućih posledica neadekvatnog korišćenja računara na fizički razvoj ljudskog organizma:
različiti mišićno-skeletni poremećaji (takozvani „RSI“, engl: „Repetitive Strain Injury“ tj. „Povreda uzrokovana učestalim ponavljanjem“)
gojaznost
„Computer Vision Syndrome“ („CVS“) odnosno „sindrom računarskog vida”.
neurološki problemi izazvani osetljivošću na brze promene svetlosti i slika (tzv. foto senzitivna epilepsija)
problemi izazvani kumulativnim efektom zračenja računara i drugih uređaja

...

Fotosenzitivna osetljivost

Sledeće navedeni mogući negativni efekti, najpre gledanja televizije a zatim i igranja video igara su teškoće izazvane fotosenzitivnom osetljivošću. Ona se javlja isključivo kod fotosenzitivnih
osoba (ne i kod onih koje to nisu) kod kojih se ova osetljivost (koja je genetski determinisana) može javiti u situacijama kao što su igranje određenih video igara, gledanje određenih tv programa, boravak u disko klubovima ili na koncertima... Osnovni problem je što osobe koje su genetski sklone epilepsiji ili su već imali epileptične napade, kao i one koje ih do sada nisu imali, ne znaju da li su foto osetljive i da li je za njih rizično da igraju video igre i gledaju televiziju ili ne. Dijagnostikovanje fotosenzitivne osetljivosti može se vršiti pomoću „EEG“ (Elektroencefalogramskih) snimaka mozga. Da bi znali da zaštitimo sebe i decu od mogućnosti pojavljivanja teškoća izazvanih ovom osetljivošću potrebno je da o njoj znamo još nešto.

...


Nije loše da znamo da se fotosenzitivna osetljivost registruje najčešće kod fotosenzitivne dece od devete do 19-este godine (a oni su upravo populacija koja najviše igra video igre). Zatim da je genetski foto osetljivo više devojčica (60%), nego dečaka (40%). Ali da se, i pored toga, teškoće izazvane fotosenzitivnom osetljivošću češće registruju kod dečaka, jer oni provode mnogo više vremena uz kompjuterske igre nego devojčice.

...

Da bi se izbegli mogući epileptični napadi izazvani fotosenzitivnom osetljivošću važno je, pored navedenog, da znamo i da se rizik od njihovog pojavljivanja povećava vremenski dužim gledanjem televizije ili igranjem video igara i u situacijama kada je dete već umorno a nalazi se ispred ekrana umesto u krevetu kao i ne pridržavanjem ergonomskih standarda52 korišćenja računara, o čemu će, nešto kasnije biti više reči.

...


Rešenje za prevenciju ovih, i svih drugih simptoma neadekvatne upotreba računara je jednostavno i negativne posledice moguće je izbeći ili smanjiti na najmanju moguću meru ako decu naučimo da se pridržavaju određenih pravila. Slično kao što decu od malena izvodimo napolje u šetnju (a kasnije ih i same puštamo), i pri tome ih učimo da ne pričaju sa nepoznatima, ne istrčavaju na kolovoz, paze kako prelaze ulicu i sl. moramo im obezbediti zdrav i bezbedan
način odrastanja uz korišćenje računara. Pri tome moramo im pružiti saznanja o pravilnim načinima upotrebe računara i njegovim ogromnim kreativnim mogućnostima kao i mogućim posledicama nepridržavanja pravila za adekvatnu upotrebu računara.

...


Ergonomske standarde korišćenja računara možemo podeliti u tri grupe pravila:
Povećanje udobnosti (pravilno sedenje)
Podešavanje opreme i prostora - (pravilno kucanje, držanje miša, udaljenost od monitora i regulisanje svetlosti)
Pravilna tehnika rada (pravilno rasporeñeno vreme).
Posebno za decu, trebalo bi uvesti i četvrto pravilo: pravilo razmene (razgovor sa roditeljima i kontrola sadržaja, eventualnih znakova zamora, upala i sl... od strane roditelja)

...

U tom smislu, uslovi koje treba obezbediti za decu (a slične i za nas odrasle) su:
Stolica i sto - bilo bi najbolje kada bi i sto na kojem je računar i stolica na kojoj dete sedi bili potpuno prilagoñeni dečijoj visini. Stolica na kojoj dete sedi morala bi biti anatomski oblikovana i imati prikladan oslonac za dečija leña.
Podmetači za noge - ukoliko dete sedi na stolici i za stolom namenjenim odraslima i njegove noge vise iznad zemlje morali bi da postavimo podmetače odnosno oslonce za njih.
Prilikom kucanja ili korišćenja miša – potrebno je obezbediti da cela podlaktica bude naslonjena na sto ili naslon stolice (a ne da, kako se to često dešava, „visi u vazduhu“), laktovi u visini tastature, ruke savijene u laktu pod uglom od oko 90 stepeni, šake i ruke ispružene i paralelne sa prstima.
Miš bi trebao da bude manji, zbog manje dečije ruke i smešten bliže tastaturi, tako da oba lakta budu sve vreme na istoj udaljenosti.
Tastatura - moguće je kupiti tastature za decu. One imaju manje tastere i manji razmak izmeñu njih. Za razliku od uobičajenih navika većine korisnika, tastatura bi trebalo da bude spuštena (ne
uzdignuta na plastične oslonce koji postoje na većini tastatura).
Izbegavati pritisak ruku od oštre delove radnog stola.
U vezi položaja očiju u odnosu na monitor, treba obratiti pažnju da deca ne gledaju na gore na monitor. Ukoliko je detetova glava nagnuta unazad u dužem vremenskom intervalu to može dovesti do bolova u vratu. Oči deteta bi trebale da budu u nivou ili blago ispod vrha monitora. Kada sedi i gleda u ekran dete bi trebalo da vidi gornju ivicu pod uglom od 10 stepeni a centar pod uglom od 20 stepeni.
Monitor bi trebalo da bude tačno ispred deteta, a ne sa strane.
Ekran računara mora da bude smešten na udaljenosti od oko 50-60
cm od očiju. Ne treba dozvoljavati detetu približavanje ekranu.
Monitor nikada ne postavljati tako da se sedi licem prema prozoru a svetlo u sobi u kojoj je računar trebalo bi da bude manje nego što je uobičajeno ali nije dobro ni raditi u potpunom mraku.
Izbegavati stare monitore (sa katodnom cevi tj. takozvane „CRT“ monitore) i kupiti novi, ravni monitor koji ne zrači, neutrališe odsjaj i ne zamara oči u onom stepenu u kojem to čine stari tipovi
monitora (danas postoje dve vrste ravnih monitora: „LCD“ i „GPD“).
Ukoliko primetite da vaše dete (ili vas) zamara gledanje u ekran, pokušajte da promenite njegove parametre (osvetljenje, kontrast...).
Ne gledati televizor previše blizu ekrana. Udaljenost od njega bi trebala da bude oko 3 metra (u zavisnosti od veličine ekrana).
Bolji su manji televizijski ekrani od onih velikih.
Ne koristiti računar u dugom vremenskom intervalu a, ukoliko se to dešava obavezno praviti česte odmore i pauze. Potrebno je na svakih 15 minuta napraviti pauzu od jednog do dve minute.
Dovoljno je odlutati pogledom van ekrana, protegnuti leña, protresti ruke ili lagano prošetati. Moguće je da instalirate softver koji će dete (ili vas) upozoravati na potrebu da pravite odmor.
Ne igrati igrice i ne gledati televiziju kada smo izuzetno umorni.
Izbegavati igrice sa jakim fleševima i jakim osvetljenjem.
Ponekada zatvoriti jedno, pa drugo, oko u toku igre.
S vremena na vreme setiti se da povećamo broj treptaja oka i odradimo malu vežbu očima.
Ukoliko osetite bilo koji od ranije navedenih simptoma ugasite televizor ili računar i odmorite...

...

Osvrnućemo se na takozvani „ADD“ sindrom, odnosno smanjenu fleksibilnost pažnje koju često prati i hiperaktivnost. Ova pojava se sve češće sreće kod današnje dece „Kao da je reč o novoj
generaciji dece“, napomenuto je na seminaru „Deficit pažnje i hiperaktivnost dece“, autora Nebojše Jovanovića. Jedna od pratećih osobina dece sa ADD sindromom jeste da „Ona ne podnose stvari koje se odvijaju sporo. Čitanje je za njih isuviše sporo u odnosu na film ili
video.“
Ovaj autor u svojoj knjizi dalje navodi: „I pored velike „povike“ na računare kao na štetne stvari koje odvlače pažnju dece i odvajaju ih od igre i vršnjaka... ako se prikladno koriste računari mogu biti od velike pomoći ADD deci... Šteta je ne iskoristiti dobar i edukativan materijal koji omogućava ADD detetu da uči na način koji mu odgovara... Postoje posebni softveri za trening pažnje ADD dece (za kućnu upotrebu) koji se dosta primenjuju u zapadnim zemljama (kod nas ih, na žalost, još nema), kao što su „Sharper Brain“ („Oštrač mozga“), „Captain Log Cognitive Training System“ i sl.''
Izvor: Nebojša Jovanović, Tatjana Firevski-Jovanović, Sandra Jovanović, „Deficit pažnje i hiperaktivnost dece”, Centar za primenjenu psihologiju, Bg. 2007. god.

...


Iz dana u dan tehnologija nas iznenađuje svojim mogućnostima. Tako se na Internetu može pronaći sajt koji opisuje program „Full Body Games“. U ovom programu čitavo telo se koristi kao
upravljački mehanizam. Ljudsko telo zamenjuje miša ili džojstik u igrama u kojima na primer, izbegavate odreñene prepreke ili hvatate određene „predmete“

...


Delovi ovog teksta mogu se objavljivati samo uz navođenje izvora i autra.