Razlozi za izbor pojedinih medija od strane dece
Mesto za medije u kući i vrste porodica prema prisutnosti medija
Odnos u zastupljenosti pojedinih vrsta medija
Stilovi u korišćenju medija
Delovi teksta:
...
Autori istraživanja svrstali su ove dečije odgovore (po razlozima zbog kojih koriste odreñeni medij) u nekoliko kategorija: uzbuđenje, relaksacija (odmor), dosada, učenje i usamljenost. Zatim
su, u procentima, izračunali i prikazali koliko su ovi razlozi povezani sa dečijim izborom pojedinog medija. Tako se došlo do sledećih zaključaka: televizija se bira skoro podjednako zbog uzbuđenja (20%), potrebe za odmorom (23%), iz dosade (25%) i usamljenosti (22%) a skoro duplo manje zbog želje za saznavanjem i učenjem (12%). Iza igranja kompjuterskih igara stoji najčešće želja za uzbuđenjem (24%) i dosada (23%), dok se ozbiljno korišćenje računara bira najčešće zbog učenja (30%). Možemo pogledati i grafički prikaz ovih podataka na slikama sa brojem 15. i 16.
Ono što iz ovih podataka možemo zaključiti jeste da se dva medija izdvajaju po izborima edukativnog karaktera: knjiga i računar (kada se ne koristi za igre).
Slika 15: Razlozi za izbor pojedinih medija
Slika 16: Razlozi za izbor pojedinih medija
...
To naravno nije bez razloga. Računar i drugi hardverski delovi kao što su štampač, skener, kamera... zajedno sa Internetom, predstavljaju obrazovna sredstva sa karakteristikama koje imaju višestruke prednosti i koji svojim multimedijalnim prikazom i mogućnošću interakcije predstavljaju izuzetno dobar odgovor na način na koji većina ljudi (i dece) uči:
10-15% čitanjem sadržaja
20% slušanjem
30-35% posmatranjem
50% posmatranjem i slušanjem
Do 90% učestvovanjem u učenju koje utiče na sva čula.
...
Mnogi autori su, tokom svojih istraživanja, došli do zaključka da se vreme koje deca provode uz medije povećava ukoliko su im oni dostupni u njihovoj sobi i nalaze se i na drugom mestu u kući.
(Slika 17).
...
Vratimo se na podatke istraživanja iz knjige „Young People and New Media“ („Mladi ljudi i novi mediji“). Ovim istraživanjem zaključeno je da, prema prisutnosti medija u porodici, možemo sve porodice podeliti na „medijski bogate“, „tradicionalne“ i „medijski siromašne“. Vrsta „medijske porodice“ utiče na način na koji deca biraju odreñene medije i vreme koje provode uz njih.
...
Medije koje su posmatrali (jedanaest medija) svrstali su u
sledeće grupe:
muzički mediji
audio-vizuelni mediji (televizija, video)
štampani mediji (novine, magazini, stripovi, knjige)
inforamciona tehnologija (kompjuterske igre i korišćewe računara i ostalih hardverskih elemenata - ne za igre, internet).
Prvo što su otkrili jeste veza između korišćenja različitih vrsta medija. Za razliku od onoga, što smo možda pretpostavljali, korišćenje jednog medija ne dovodi do smanjenog korišćenja drugog već, naprotiv, korišćenje jednog medija utiče da su deca sklonija da više vremena provode i uz druge medije. Ovo ne važi u samo jednom slučaju: oni koji više vremena provode uz televizor manje čitaju knjige.
Iako ovim istraživanjem nije pomenuto, treba reći da su novija istraživanja otkrila sličnu zakonitost izmeñu druga dva medija: činjenicu da povećanje vremena provedenog uz Internet utiče na smanjenje vremena provedenog uz televiziju. Zatim se došlo do zaključka o postojanju četiri osnovna stila u korišćenju medija, od kojih se jedan deli na tri podgrupe. To su:
1. „SPECIJALISTI“
2. „SCREEN ENTERTAINMENT FANS“
3. „TRADICIONALISTI“
4. „LOW MEDIA USERS“ (Pogledajte sliku 18.)
...
To posebno ističemo jer je ovim istraživanjem zaključeno da 20% ispitane dece pripada grupi takozvanih „heavy“ tj. „teških“ korisnika čije se vreme korišćenja medija kreće prosečno oko devet ipo časova dnevno (među njima je najviše onih koji vreme provode uz kompjuterske igre i slušanje muzike). Osim ovih „teških“ medijskih korisnika, postoji i druga grupa od 20% ispitane dece koju možemo smatrati, „light“ tj. blagim korisnicima medija. Oni medije koriste oko 45 minuta dnevno.
...
Čini se važnim i interesantnim da postavimo pitanje, da li postupcima u ranoj mladosti možemo sprečiti formiranje jednog „heavy“ korisnika medija?
...
Delovi ovog teksta mogu se objavljivati samo uz navođenje izvora i autora.
To naravno nije bez razloga. Računar i drugi hardverski delovi kao što su štampač, skener, kamera... zajedno sa Internetom, predstavljaju obrazovna sredstva sa karakteristikama koje imaju višestruke prednosti i koji svojim multimedijalnim prikazom i mogućnošću interakcije predstavljaju izuzetno dobar odgovor na način na koji većina ljudi (i dece) uči:
10-15% čitanjem sadržaja
20% slušanjem
30-35% posmatranjem
50% posmatranjem i slušanjem
Do 90% učestvovanjem u učenju koje utiče na sva čula.
...
Mnogi autori su, tokom svojih istraživanja, došli do zaključka da se vreme koje deca provode uz medije povećava ukoliko su im oni dostupni u njihovoj sobi i nalaze se i na drugom mestu u kući.
(Slika 17).
...
Vratimo se na podatke istraživanja iz knjige „Young People and New Media“ („Mladi ljudi i novi mediji“). Ovim istraživanjem zaključeno je da, prema prisutnosti medija u porodici, možemo sve porodice podeliti na „medijski bogate“, „tradicionalne“ i „medijski siromašne“. Vrsta „medijske porodice“ utiče na način na koji deca biraju odreñene medije i vreme koje provode uz njih.
...
Medije koje su posmatrali (jedanaest medija) svrstali su u
sledeće grupe:
muzički mediji
audio-vizuelni mediji (televizija, video)
štampani mediji (novine, magazini, stripovi, knjige)
inforamciona tehnologija (kompjuterske igre i korišćewe računara i ostalih hardverskih elemenata - ne za igre, internet).
Prvo što su otkrili jeste veza između korišćenja različitih vrsta medija. Za razliku od onoga, što smo možda pretpostavljali, korišćenje jednog medija ne dovodi do smanjenog korišćenja drugog već, naprotiv, korišćenje jednog medija utiče da su deca sklonija da više vremena provode i uz druge medije. Ovo ne važi u samo jednom slučaju: oni koji više vremena provode uz televizor manje čitaju knjige.
Iako ovim istraživanjem nije pomenuto, treba reći da su novija istraživanja otkrila sličnu zakonitost izmeñu druga dva medija: činjenicu da povećanje vremena provedenog uz Internet utiče na smanjenje vremena provedenog uz televiziju. Zatim se došlo do zaključka o postojanju četiri osnovna stila u korišćenju medija, od kojih se jedan deli na tri podgrupe. To su:
1. „SPECIJALISTI“
2. „SCREEN ENTERTAINMENT FANS“
3. „TRADICIONALISTI“
4. „LOW MEDIA USERS“ (Pogledajte sliku 18.)
...
To posebno ističemo jer je ovim istraživanjem zaključeno da 20% ispitane dece pripada grupi takozvanih „heavy“ tj. „teških“ korisnika čije se vreme korišćenja medija kreće prosečno oko devet ipo časova dnevno (među njima je najviše onih koji vreme provode uz kompjuterske igre i slušanje muzike). Osim ovih „teških“ medijskih korisnika, postoji i druga grupa od 20% ispitane dece koju možemo smatrati, „light“ tj. blagim korisnicima medija. Oni medije koriste oko 45 minuta dnevno.
...
Čini se važnim i interesantnim da postavimo pitanje, da li postupcima u ranoj mladosti možemo sprečiti formiranje jednog „heavy“ korisnika medija?
...
Delovi ovog teksta mogu se objavljivati samo uz navođenje izvora i autora.
