14. Šta roditelji mogu da učine? SAVETI ZA RODITELJE

U ovom (četrnaestom) poglavlju:

Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova
Osnovni saveti za roditelje
Saveti vezani za balans aktivnosti, vreme, sadržaje, kontekst i način



Delovi tekta:

Najkraći mogući savet koji bi mogli da uputimo roditeljima u vezi uticaja koje mediji, naročito informaciona tehnologija, mogu ostvariti na dete jeste:
zabrana – ne,
kontrola – da,
pružanje mogućnosti, pozitivnih izbora i dobrih modela – obavezno!

...

Ali, i pre nego što vrtići i škole postanu mesta u kojima će se, adekvatnim korišćenjem informacione tehnologije, pomoći detetu i porodici, svaki roditelj, već danas, mora da se suoči sa svojim detetom kao detetom savremenog doba.
Zato ćemo se, u ovom tekstu, baviti savetima koji im, u tome, mogu pomoći. Ključne reči koje ukratko opisuju sve savete mogu biti:uzrast dece, vreme provedeno uz medije, sadržaji, kontekst, način, planiranje, selekcija, kontrola i pozitivni podsticaji.

OSNOVNI SAVETI:
Moramo uvek delovati u skladu sa detetovim uzrastom, odnosno birati programe i aktivnosti koje su prilagođene detetu.
Što je dete mlanje to treba opreznije birati sadržaje kojima je ono izloženo putem medija.
Što je dete mlađe to treba manje vremena da provodi ispred monitora televizora i računara.
Moramo uvek (24 sata dnevno) imati kontrolu nad svime što rade naša deca.
Što je dete mlađe, lakše se uspostavlja kontrola nad vremenom koje dete provodi i sadržajima kojima je dete izloženo preko medija.
Zbog toga sa formiranjem medijske kulture i razvojem odgovarajućih navika vezanih za medije, treba početi u ranom detinjstvu. Do polaska u školu dete bi trebalo da ima osnovu za dalji razvoj sopstvene medijske kulture i uvid u mogućnosti da informacionu tehnologiju koristi za samoobrazovanje i različite vrste kreativnog stvaranja.

BALANS AKTIVNOSTI
Ako mislimo da dete suviše vremena provodi ispred monitora bilo televizora bilo računara rešenje ne može biti u zabrani već u pronalaženju adekvatne zamene za ovu aktivnost.
Posvetite svom detetu svakoga dana barem 30 minuta vremena. (Ali „odistinski“).
Napraviti balans izmeñu različitih aktivnosti.

VREME
Na samom početku treba postaviti pitanje: Koliko vremena moje dete provodi za monitorom televizora i računara? Da li ga vreme provedeno za različitim medijima ometa u drugim aktivnostima?
Predlog: napraviti snimak detetovih aktivnosti u toku jedne nedelje. Sa starijom decom prodiskutovati dobijene rezultate i potražiti zajednička rešenja, ukoliko je vreme koje se provodi uz medije veće nego što smatramo da je poželjno.
Deca do polaska u školu, u zavisnosti od uzrasta, ne bi trebala do provode više od 30 minuta dnevno uz televizor ili računar.
Starija deca, u zavisnosti od uzrasta, ne bi trebalo da provedu više od 1-2 sata dnevno, ispred televizora ili računara.
Istina je da svi imamo mogućnost izbora programa i mogućnost da gledamo ili ne gledamo TV – dugme za uključivanje i isključivanje postoji. Primer koji dajemo detetu je model ponašanja koji će ono slediti. O tome moramo misliti i zbog toga je neophodno limitirati sopstveno vreme provedeno ispred monitora.
Ne uključivati TV tokom obroka i u toku dana kao „propratno dešavanje“ i „dnevnu buku“. Umesto televizora uključiti radio ili cd plejer.
Ne davati deci da jedu gledajući televiziju ili igrajući igre.
Razmislite o predlogu da uvedete jedan dan nedeljno ili mesečno kao „Dan bez medija“. Obavezno planirati druge aktivnosti za taj dan.
Ne dozvoliti da, zato što ste previše zauzeti, ili želite da se odmorite, dete gleda TV i igra igrice mnogo više nego što bi trebalo.
Računar i televizor ne stavljati u dečiju sobu već u prostor u kojem ćete imati kontrolu vremena koje dete provodi uz ova dva medija i kontrolu sadržaja kojima je njima izloženo. (Istraživanja su
pokazala da je postavljanje ovih medija u dečiju sobu povezano sa povećanjem vremena koje deca provode uz njih).
Moguće je nabaviti program koji će ograničiti igranje kompjuterskih igara na dogovoreni period vremena.
Nemojte svako veče dozvoljavati da se dete uspava uz omiljeni dugometražni crtani film. Umesto toga pročitajte mu neku priču i porazgovarajte.

SADRŽAJI:
Važno je da znamo šta nam deca igraju na računaru. Zašto? Zato što postoji potencijalna dobrobit za dete od odgovarajućih kompjuterskih igara. I zato što postoji potencijalna štetnost od
drugih.
Deca mlaña od tri godine ne trebaju da gledaju televiziju. Njima su potrebne aktivnosti kao što su razgovor, čitanje, istraživanje sveta svim čulima, igra...
Deci od dve do tri godine dozvoliti gledanje samo edukativnih programa sa televizije. (Nekontrolisano gledanje televizijskog programa na ovom uzrastu može izazvati poremećaj pažnje na kasnijem uzrastu deteta.)
Deca do tri godine mogu, zajedno sa svojim roditeljima, da „igraju“ softvere odnosno programe namenjene njihovom uzrastu, koji predstavljaju nešto poput multimedijalnih slikovnica za decu do tri godine.
Deci od tri godine možemo dozvoliti da uče da koriste računar kroz softvere koji su namenjeni ovom uzrastu.
Deca od tri godine i sedam meseci mogu da nauče da samostalno koriste računar, na način koji zadovoljava njihove potrebe.
Na novijim televizorima, od 2000. godine koristiti „V-chip“ kako bi se izbacivale emisije sa mnogo seksa i nasilja.
Naučiti sebe i decu da TV gledamo prateći TV program u novinama i odreñujući koje su to emisije koje želimo da gledamo.
Pridržavati se preporučene standardizacije TV programa i video kompjuterskih igara.
Kad kupujete kompjuterske igre pazite šta kupujete, vršite selekciju video igara i proverite njihov kontekst.
Postoji više saveta za kupovinu edukativnih programa za decu. Jedan od najboljih izbora jesu takozvani otvoreni programi.
Čitati rejting i druge informacije o kompjuterskim igrama i rukovodite se njima.

KONTEKST, NAČIN
Posmatrajte svoje malo dete dok gleda televiziju. Možda ćete primetiti znakove uznemirenosti, straha, napetosti. Budite spremni na razgovor, objašnjenja i odgovaranje na pitanja.
Naučite dete da postoje tri vrste programa: onaj koji mogu gledati sami, onaj koji mogu gledati samo u društvu roditelja i onaj koji je samo za odrasle.
Adekvatno komentarisati scene nasilja ako ih, slučajno, sa vama gleda i dete.
Pomoći im da nauče da razlikuju virtuelno od stvarnog, maštu i realnost.
Učite decu da budu kritičari onoga što gledaju. Kritikujte nasilje i nekulturu i navodite pozitivnije načine ponašanja. To isto, nenametljivo tražite i od starije dece.
Naučiti decu da koriste računar bezbedno: da prave pauze u toku rada, da su na normalnoj udaljenosti od monitora, da ukoliko uoče znake umora (bola u bilo kojem delu tela, probleme u vidu i sl. odmah jave odraslima i prestanu sa igrom).
Objašnjavajte svojoj deci – onda kada je već izloženo sadržajima za
koje smatrate da mogu štetno uticati na dete. Pričajte sa decom o
igricama koje igraju i iskreno im saopštite da ste zabrinuti da igre sa
agresivnim sadržajima mogu na njega uticati tako da postane
neosetljivo na nasilje.
Pomoći detetu da ne bude iskomercijalizovano.
Ne očekujte od deteta da se samostalno odupre komercijalizaciji i
odluči da kupuje žvake, bombone, piće... Kada vas dete pita za ove produkte objasnite mu da ne treba podleći svemu što se vidi na TV-u.
Pridržavati se ergonomskih standarda u korišćenju računara.

I, na kraju, iako današnji roditelji provode mnogo manje vremena sa svojom decom nego što je to bilo ranijih godina (1997. godine roditelji su provodili 40% manje vremena sa svojom decom nego
trideset godina ranije) to ne znači da su oni izgubili moć da kontrolišu svoje dete i budu uz njega, naročito onda kada su mu najpotrebniji.

...


Tehnologija, koja napreduje iz dana u dan, pruža veliki broj izazova današnjoj porodici i vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Jedno je sigurno – trebalo bi da se svi mi (roditelji, vaspitači i učitelji) trudimo da o tehnologiji, medijima i njihovim uticajima znamo više, barem toliko koliko nam je potrebno da vaspitavamo i obrazujemo decu savremenog doba.

Delovi ovog teksta mogu se objavljivati samo uz navođenje izvora i autora.