10. Kakva je veza između medija i agresivnosti? MEDIJI I AGRESIVNOST

U ovom (desetom) poglavlju:

Parametri nekritičke upotrebe televizije i informacione tehnologije
Koliko nasilja ima u medijima?
Standardizacija
Istraživanja i zaključci

Delovi teksta:

Priču o uticaju medija, naročito televizije, informacione tehnologije i kompjuterskih igara počećemo tekstom koji sam objavila u listu „Prosvetni pregled“, maja 2005. godine:
„Televizor, i naročito, informaciona tehnologija, imaju izvanredne mogućnosti u vaspitno-obrazovnom radu sa decom i u razvoju čitavog društva. Ali, nekritičkom upotrebom ovih tehnologija može se prouzrokovati čitav niz neželjenih posledica po dete, mlade i čitavo
društvo. Jedan film sa scenama nasilja neće bitnije promeniti ravnotežu u pojedincu i društvu ali kontinuirano gledanje ovakvih filmova sigurno ostavlja posledice. Kumulativni efekat odgledanih scena nasilja je upravo ono protiv čega se moramo boriti.

...

Kumulativni efekat gledanja nasilja može biti manifestovan kroz: povećanje sklonosti ili razvoja shvatanja da se problemi rešavaju agresijom, shvatanje da je realno očekivati da je nasilje svugde, neosetljivost na ljudsku patnju i stradanje, nasilje dete može shvatiti kao smešno ili nešto u čemu treba uživati, a neka deca mogu postati uplašena životom u kojem „vladaju nasilnici“.

...

Rezultati brojnih istraživanja koja su sprovedena u Americi i Australiji jasno ukazuju na ozbiljnost ovog problema. Neki od podataka koji su dostupni preko Interneta su sledeći: deca od druge do 18-este godine prosečno gledaju u ekran 4 sata i 48 minuta. To je nedeljno 33 sata, mesečno oko 134 sati i godišnje oko 1612 sati Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je dete, koje ima 18 godina, provelo tri godine u gledanju televizije i igranju video i kompjuterskih igara.
Podaci nekih drugih istraživanja su još porazniji. U 61% televizijskih emisija prisutan je neki oblik nasilja. Čak 43% od ukupnog televizijskog programa sadrži nasilje koje je prikazano u obliku humora. Čak 66% dečijeg programa sadrži nasilje. Veliki broj dece (55%) gleda televiziju samo ili sa vršnjacima.

...

Standardizacija podrazumeva usvajanje dogovorenih oznaka koje se štampaju u dnevnom televizijskom programu i prikazuju, na televizijskom ekranu, pre svake emisije ili filma. Takoñe, na svakoj video i računarskoj igri postoji znak koji govori o tome kojem uzrastu deteta je namenjen. Na taj način postiže se osnovni cilj standardizacije: roditelji se mogu informisati o sadržaju koji se prikazuje, što predstavlja svojevrsnu prevenciju nekritičke upotrebe medija.

...

Standardizacija o kojoj se govori, nije rešenje već samo mala pomoć roditeljima u kreiranju „filtera“ kroz koji će neka poruka proći pre nego što izazove odreñenu reakciju.

...

Tema uticaja medija na pojavu agresivnosti i danas je interesantna i provokativna, iako je prošlo skoro pedeset godina njenog istraživanja. Iza nas je ogroman broj različitih istraživanja i izrečenih
zaključaka, a ipak, i danas o uticajima medija postoje neslaganja, kritike, osporavanja... Jedan od takvih eksperimenata je i onaj iz 1961. godine čiji je autor Albert Bandura, i koji je i danas često citiran kao dokaz da posmatranje agresivnih modela utiče na porast broja agresivnih odgovora dece na kasnije frustracije. Uzimajući ovaj eksperiment za primer, u knjizi „Proces socijalizacije kod dece“ i tekstu „Uloga procesa učenja po modelu u razvoju ličnosti“ napisano je:
„Deca koja su gledala agresivne modele ispoljila su dva puta više agresije od dece koja su posmatrala neagresivni model i bila u kontrolnoj grupi. S druge strane, kada su agresivnoj deci davani primeri alternativnih, konstruktivnih načina suočavanja sa problemima u međuljudskim odnosima, pokazalo se da je to vrlo efikasan metod za prevaspitavanje agresivnih, samovoljnih ličnosti...Nagrađivanje i kažnjavanje utiče na to da li će agresivni modeli biti imitirani... Osnovni razlog opredeljivanja za agresivni model očigledno je to što se agresija isplati a ne što je ona stvarno privlačna...Nagrañeni agresivni model može da prevagne u odnosu na vrednosni sistem posmatrača...Rezultati jednog drugog eksperimenta ukazali su, meñutim, da
kažnjavanje modela može samo da dovede do toga da dete ne pokaže šta je naučilo, ali ne može da spreči učenje po modelu.“
Izvor: Albert Bandura, „Uloga procesa učenja po modelu u razvoju ličnosti”, iz knjige grupe autora „Proces socijalizacije kod dece”, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1986. god, str. 37


...


Navešćemo još nekoliko zanimljivih podataka i zaključaka do kojih se došlo različitim istraživanjima:

Mediji pre treće godine i problem pažnje:
Gledanje edukativnih softvera pre treće godine nije povezano sa problemima pažnje pet godina kasnije.
Gledanje televizije, bilo da je sa ili bez agresivnih sadržaja, pre treće godine povezano je sa problemima pažnje u kasnijem dobu.
Gledanje televizije na uzrastu od četiri i pet godina nije povezano sa problemom smanjene pažnje u kasnijim godinama.
Izvor: Frederick J. Zimmerman, PhD and Dimitri A. Christakis, „Associations Between Content Types of Early Media Exposure and Subsequent Attentional Problems”, MD, MPH

Agresivni sadržaji i asocijalno ponašanje:
Nasilje koje dečaci uzrasta od 2 do 5 godina gledaju na televiziji povezano je sa njihovim asocijalnim ponašanjem na uzrastu od 7 do 9 godina.
Nije namena veza izmeñu gledanja televizije-bez nasilja, na uzrastu dece od 2 do 5 godina i asocijalnog ponašanja dečaka i devojčica uzrasta od 7 do 9 godina.
Deca sa problemima u ponašanju radije igraju kompjuterske igre sa nasilnim sadržajem nego deca koja nemaju problema u ponašanju.
Novijim istraživanjima utvrđeno je da, dok igraju kompjuterske igre, postoji razlika u aktivnostima prednjeg dela mozga dece koja imaju probleme u ponašanju i one koja ove probleme nemaju.
Izvor: Mary Hardin, „Aggressive Youths, Violent Video Games Trigger Unusual Brain Activity”, IU School of Medicine December 2002

Količina odgledanih scena nasilja:
Do osamnaeste godine dete vidi oko 200.000 scena nasilja na televiziji i oko 40.000 ubistava.
Izvor: American Academy of Pediatrics

...

Ovo naše malo upoznavanje povezanosti nasilja u medijima i pojave agresije kod dece završićemo konstatacijom da se većina današnjih autora slaže da nije dobro izlagati dete scenama nasilja, a
naročito, sat za satom, dan za danom, godinu za godinom, jer to može dovesti do sledećih negativnih efekata:

Povećanja agresivnih misli i osećanja.
Učenja različitih modela ispoljavanja agresivnog ponašanja.
Mogućnosti da se nasilje shvati kao metod za rešavanje konflikata i problema.
Mogućnosti da dete postane manje osetljivo na nasilje i patnju drugih.
Moguće je da deca, gledajući scene nasilja, budu podstaknuta da se ponašaju više agresivno prema drugima.
Postoji mogućnost da dete postane uplašeno svetom u kojem vlada nasilje i da izgradi nerealnu sliku pravog nasilja koje postoji u stvarnom svetu.

...


Delovi ovog teksta mogu se objavljivati samo uz navođenje izvora i autra.